Ležim u travi
Iako sam na hladnom laminatu.
To ranojutarnja suza zemlje nastoji proći kroz moju haljinu- želi me pomilovati.
Ležim u tišini,
iako ptice prepričavaju svoje posljednje snove.
Pokušala bih i ja njima svoj
da mogu tako pjevno ali u meni je samo tišina.
Pogled na nebo bez tragova aviona, zatvaram oči.
Malo srce lupa,
raste i kao da mu postaje tijesno.
Kako da ga pustim?
Možda kao balon?
A onda se ono otima bez pitanja...
Odlazi za drugim srcima i nebo najednom prekriva bezbroj sličnih balona...
Lelujavo razigrano i radosno stvaraju jedno veeeeliko veliko.
Ali ni taj prizor ne traje dugo.
Crvena se fortifikacija strmoglavljuje obgrliti
Zemlju!
Odjednom sve počinje bujati mirisati cvjetno i drvenasto,
psi ostavljaju mačkama da prve obližu kosti,
čovjek teletu ostavlja mlijeko.
Ukradena voda prska iz bunara poput fontane,
oblaci izlaze kroz krtičnjake,
anđeli se vjenčavaju sa ljudskom rasom.
I sve nekako ostade zaključano u iznenadnoj stanci zreloj dok
Zemlja se stresa od toliko očekivane ljubavi.
Umori se i stade,
sve stade da ispratimo milione kriptovaluta,
milion mrtvih.
I moja su sretna leđa ustala iz groba.
Zahvalno,
na vrijeme grlim svoj komadić svijeta.
Na hladnom laminatu.
破执热草地
虽我 尚在一个寒冷的空间，
然此家国的痛 正试图穿过我的心扉——求我谅解，
我的心 竟如此静谧。
即便鸟儿 亦在谈论着 他们最后的梦，
但我 还是会 坚持自己。
亦可 像那样快乐歌唱，
内心 却是沉默的星系。
看着天空 不再有飞机的痕迹，
默默 将双眼轻闭。
有点心碎的感觉，
变得 愈有紧密。
如何可以 让自由飞去？
或许 要像个气球一般，
然后 束缚便是永远的主题……
一心 却要追逐一种自由，
仿佛忽然 空中长满了气球的梦翳……
如林地一样罢 愉快地创造更大的天地，
但这种想法 又不知会多久的持续。
红色的力量 会限制不公；
这个星球 永会独立！
忽然 一切都开始 有了自由的味息，
一切的事物 慢慢都是刚强的骨气，
人类 终于找到了宝藏的命题。
像井中 喷涌的泉水，
云朵 被形成，
天使们 要与人类媾和、偎依。
自由被锁定 在一种成全的状态下，
直到 此星球可被它所期待的爱 所靠倚。
哦请休息 请停下，
每一种状态 都有它本来的规律。
我快乐的背影 会从坟墓重启，
感谢 这万能的上帝。
我要拥抱 这个世界，
即使 是在一个冷面的境域。
